Нефролошка секција

Лекари који су се интересовали или бавили нефрологијом најпре су били чланови
Интернистичке секције СЛД. Са развојем нефрологије и порастом броја нефролога, створили су се
ослови за оснивање Нефролошке секције. Оснивачки састанак одржан је 1. априла 1963. године. За
првог председника изабран је професор Бранислав Станојевић. Секција није заживела као што се
очекивало, и састанци су ретко одржавани.
На иницијативу професора Војислава Даниловића (он је први описао балканску ендемску
нефропатију), секција је ревитализована марта 1973. године, када је на њено чело дошао
професор Василије Јовановић, начелник највећег нефролошког одељења у земљи, у тадашњој
Градској болници у Београду (данас КБЦ ,,Звездара“), када су по први путу Србији уведене и
рутински извођене перитонеумске дијализе и хемодијализе.
Од тада, секција непрекидно ради, али како извештаје о раду СЛД до 1974.године није
достављала, а од 1974. до 1981. године слала је штуре податке или извештаје није ни слала, о
њеном раду има мало писаних података, чак се сигурно не зна ни ко су били председници секције.
Руководство Нефролошке секције је иницирало оснивање Удружење нефролога Југославије (1975)
и активно учествовало у његовом раду. Секција је била организатор и домаћин Првог конгреса
нефролога Југославије 1979. године у Београду. Од тада су сваке друге године наизменично
одржавани научни састанци и конгреси удружења, на којима су чланови Нефролошке секције СЛД
увек врло активно учествовали.
Чланови Секције су активно учествовали и у раду међународних нефролошких удружења. То је
био разлог да је крајем осамдесетих година 20. века Council of European Renal Association –
European Dialysis and Transplant Association – ERA – EDTA одобрио да се 28. ERA – EDTA Конгрес
одржи у Београду септембра 1991. године. Удружење нефролога Југославије и Нефролошка
секција СЛД у потпуности су биле припремиле конгрес, али су познате политичке прилике, распад
заједничке државе и грађански рат, учинили да се конгрес уместо у Београду, одржи у Риминију
(Италија).
Иначе, рад Нефролошке секције одвијао се кроз месечне стручне састанке, заједничке састанке
са Уролошком секцијом СЛД, са којом су, у организације др З. Здравковића, одржани ,,Дани
нефрологије и урологије“, као и пет Интерсекцијских састанака у Врању.
Са Удружењем нефролога Србије и Црне Горе и у сарадњи са ERA – EDTA и ISN, организована су
три састанка под називом UP-Date in Nephrology, када је организатор била професор Нада
Димковић. У организацији професора М. Поленаковића и С. Пљеше, одржана су два састанка са
Удружењем нефролога Македоније.
Истакнути чланови Секције А. Радмиловић, С. Страхинић и Љ. Ђукановић, били су међу
оснивачима Балканског удружења нефролога (Balkan Cities Association of Nephrology, Dialysis
Transplatation and Artificial Organs – BANTAO).
Педијатријски актив Нефролошке секције освнован је 2002. године, први председник био је
професор Радован Богдановић. Професор Амира Пецо Антић заслужна је што је у овом Активу
формиран регистар деце са хроничном инсуфицијенцијом бубрега за Србију и Црну Гору.
Нисмо успели да саставимо списак председника Секције. Зна се да је од 1982. и 1983.
председник Секције била професор Милана Поповић Роловић, педијатријски нефролог, 1988.
професор Спира Страхинић (Ниш), од 1989. до 1991. професор Радоја Вељовић, да је професор
Милана Поповић Роловић поново била председник од 1993. до 1997., професор Љубица
Ђукановић од 1998. до 2000., професор Стева Пљеша од 2001. до 2004. године, професор Видосава
Нешић од 2005. године до 2008., професор Зоран Ковачевић од 2008. до 2015, професор Дијана

Нефролошка секција
Јовановић од 2015. до 2019, др Светлана Пејановић од 2019 до 2023, када је за председника
Секције изабрана професор Виолета Кнежевић.